Činjenica da voz ne može da se zaustavi najmanje 700 metara, nakon što je kočnica aktivirana, oslobađa mašinovođe svake odgovornosti. Nevinost za nebrojene žrtve, čini ove “masovne ubice” grupom ljudi sa posebnim mentalnim i psihološkim profilom.
Ovo je tragično-humorna melodrama o nevinim ubicama i njihovim životima. Ilija je šezdesetogodišnji mašinovođa, na korak do penzije. On drži neslavan rekord od 28 gaženja tokom karijere. Njegov devetnaestogodišnji usvojeni sin Sima, priprema se da nastavi porodičnu tradiciju. Ilija ga upoznaje sa poslom i činjenicom da su nesreće neizbježne. Sima se plaši, on ne želi da postane ubica. Najviše ga zanima koliko će vremena proći dok mu se ne desi prvo gaženje. Sima počinje sam da vozi. Nervozan je, uplašen, noću ne spava. Dani prolaze... Prva nedelja, druga nedelja...
Linkovi
Komentar
„Odavno nije bilo u ishodištu jednog tako poštenog i profesionalno urađenog filma u našoj kinematografiji od Dnevnika mašinovođe Miloša Radovića. Osetljivi na prevare mladih lavova i istrošenih staraca, garažnih niščih duhom, revolucionarnih neznalica i festivalskih poltrona, kad je u pitanju domaći film sve primamo oprezno i sa skepsom. Dnevnik mašinovođe je film koji vraća veru u sposobnost pričanja priče, koji voli svoje junake i njihovu misiju, koji pleni i koherentnošću celine i uzbudljivim i atraktivnim deonicama, duhovitim pasažima narodskog i crnog humora, glumom koja kod starijih izlazi iz manirizama, a kod mlađih kuca na vrata otkrovenja. Dnevnik mašinovođe je potpuno neočekivani melem za rane srpskog filma i duhovni uzlet gledalaca koji mu još veruju.”
Goran Jovanović
„Ko dobro osmisli koncept, obavio je pola posla. Hrabrost predstavlja drugu nužnu komponentu. Miloš Radović je morao da smogne određenu dozu hrabrosti kad je smrt u svim njenim mogućim oblicima utkao u zaplet svog filma, a da ga pri tome nije pretvorio u otkačenu crno-humornu komediju. Odnosno, da uprkos činjenici da je film zapravo komedija, navede gledaoce da se iskreno sažale na pojedine likove. Ne odstupajući ni za trenutak od logike realnog života, Radović je čudesno kombinuje s velikim dozama grotesknog, pa je za gledaoca izuzetno smešno gledati kako jedan Todorović stari dok drugi postaje zreliji.”
Igor Saveljev
