Sa trinaest godina nastupa u filmu ”Barba Zvane” (1949) režisera i glumca Vjekoslava Afrića. Već na drugoj godini pozorišne akademije, zagrebački Jadran film je angažovao za glavnu ulogu u filmu ”Nije bilo uzalud”, sa Borisom Buzančićem. Postigla je veliki uspjeh. Odmah poslije završene pozorišne akademije otišla je u Zagreb (u Jadran film i Hrvatsko narodno kazalište) i provela je tamo sedam stvaralačkih godina, snimajući film za filmom (oko 20 glavnih uloga) te igrajući u pozorišnim predstavama.
Vrativši se u Beograd, provela je četiri sezone u Beogradskom dramskom pozorištu. Govorila je reklame na radiju, i televiziji svojim prijatnim glasom, perfektnom dikcijom i uvek tačnim akcentima. Bila je voditelj mnogih značajnih kulturnih događaja u Jugoslaviji. Na televiziji igrala je Žutu sa Čkaljom, u seriji Dežurna ulica. Intenzivno je sarađivala sa Krsmancem i to joj je bio jedan od najlepših perioda u životu.
Nažalost, mnoge nagrade su je mimoišle. Dobila je nagradu UNICEF-a za ulogu u Izgubljenoj olovci, zatim za ulogu Dečaka u Švarcovom “Zmaju“ na Međunarodnom pozorišnom festivalu u Nansiju (predstava Akademskog pozorišta Branko Krsmanović).
Bila je prava i jedina zvijezda jugoslovenskog filma pedesetih i početkom šezdesetih godina. Poslednje godine života posvetila je ćerki Simonidi, knjigama i gastronomiji. Godine 2019. dobila je svoju ulicu u Beogradu u Ostružnici.
