Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti 1997. godine, odsek filmska i TV režija.
Kao reditelj realizvao je nekoliko cjelovečernjih igranih filmova, od kojih je za dva pisao i scenario a za jedan bio koscenarista. Njegovi filmovi su na domaćim filmskim festivalima osvojili preko 30 nagrada. Poznat je po svojim nekonvencionalnim žanrovskim ispadima. Sasvim nesvakidašnji autor u kontekstu domaće kinematografije. Predavao je filmsku režiju na privatnoj filmskoj školi Dunav film. Radi na reklamama i emisijama za televiziju.
Poslije dokumentarno-igranog eksperimenta, posvećenog famoznom Radomiru Belaćeviću (Dečak iz Junkovca), te pokušaja parodiranja trilera (Kupi mi Eliota), Zečević se oprobava u, sebi omiljenom, žanru horora, što je, opet, potpuno usamljena pojava, kada je riječ o srpskim rediteljima. Jer, u jugoslovenskom filmu, uopšte, bilo je više ili manje uspjelih ostvarenja, baziranih na literaturi, faktografiji ili folklornom predanju, koja su djelimično koristila elemente horora (Izbavitelj Krste Papića, Variola vera Gorana Markovića, Treći ključ Zorana Tadića, Pun mesec nad Beogradom Dragana Kresoje...) - no žanrovski „čistog“ horora, kakav je Zečević uradio nije dosad bilo.
I kako je sam u jednom intervjuu izjavio: „Biću srećan, ako neko nekada u budućnosti bude pogledao moj film, a da pri tome ne zna da sam ga ja režirao, i ako bude rekao ,Ovo je Zečevićev film”.
